Danas citav dan vrtim u glavi " Ne daj se Ines" i cudim se kako mi je trebalo ovoliko vremena (dvadesetak godina), pa da shvatim recenicu koju tako predivno Rade recituje - "Ja necu imati s' kim ostati mlad, ako svi ostarite...i ta ce mi mladost, tesko pasti.."

Kad god sam to cula, pomislila sam kako je to neverovatno, kako cudno, pa zasto bi samo ON zeleo ostati mlad a drugi bas zele da ostare? I cudila se takodje kako je Arsen tako omasio u proceni dok je pisao Ines...mora da je nesto prvideo, ljudi generalno zele da budu i ostanu mladi!!! Eee tako sam razmisljala pa..recimo,sve do danas, kada se upalila jedna lampica i osvetlila teren! Danas kada sam ja u mojim, istina ranim pedesetima, i kada zapravo po prvi put zaista shvatam tu recenicu.Danas kada gledam oko sebe sve te ljude koji su moja generacija ili tu negde, danas kada vidim kakvi su im pogledi u gotovo ocima bez imalo sjaja, pokretima koji su uskraceni za polet, bez imalo zelje za nekim novim stvarima koje nisu jos probali, desavanjima koje jos nisu iskusili, osmesima kojima se jos nisu smejali. Uglavnom vidim ljude koji se mire sa okolnostima onakvima kakve su bez snage da promene nesto, ili ucine bilo sta drugacije od svoje ucmale svakodnevnice, svojih puteva kojima prolaze svaki dan, svoje muzike koju slusaju ili su slusali..nekada..svojih izgublenih ili nedozivlenih ljubavi..Jedna je jedina dama imala hrabrosti da javno pita, da li je jesen zivota pekasno za ljubav? Bravo na hrabrosti i zivotnoj radosti!!! Odgovor se nalazi u samom ptanju:ko je imao hrabrosti ili volje da to pita ima i hrabrosti ili volje za ljubavi u jesen zivota! Ali, nisam procitala da je IKO odgovorio na njeno pitanje!

A to su tek pedeseteeee! Ej, pa jos trecina zivota je pred nama! Kada smo ziveli prvu trecinu niko nije ni pomisljao da postoje jos samo, recimo, dve trecine a sada imamo jos tu, trecu trecinu ali kao da je ne zivimo! Ostali smo zaglavljeni tamo, u nekim dobrim vremenima kada je sve bilo bolje: i ljudi i vreme, i hrana i muzika...zapravo, samo smo mi bili bolji a sve ostalo je isto. I jos tada,kada smo mi bili bolji, tzv starije osobe su govorile da je u njihovo vreme sve bilo bolje. Pa u cemu je tajna? Sta je bolje, njihovo ili nase?

Nije nikad bilo bolje niti ce biti ikada bolje! Dobro je jedino sada, ovaj dan, ovaj mesec, ovaj minut.Dobro je sto je treca trecina, dobro je sto je treca sreca, dobro je sto smo zivi..zivot je dar, poklon imamo ga a nismo ga sami stvorili. Ono sto mozemo je da ga stvaramo bez bzira na generaciju, na drzavu, na veru ili poslovnu ili politicku ideju.Da ga stvamo i ostvarujemo dokle god zivimo, zapravo da smo zivi dokle god da zivimo.

I, ne, draga hrabra damo, odgovor na tvoje pitanje je da nimalo nije kasno za ljubav u jesen zivota! Jer i nije jos jesen, tek je prolece i vreme je za cvetanje i svu tu lepotu! A leto tek dolazi da nesebicno stvara sve te svoje boje i mirise, svu muziku i sav taj ples, sva saputanja u vrelini letnjih noci, sve osmehe u ocima...bez obzira na godine!

A ja vise necu da razmisljam po ceo dan o toj divoj pesmi " Ne da jse Ines" i o tome sa kim cu imati da ostanem mlada, vec cu se bolje i vise osvrtati oko sebe potpuno ubedjena da ima puno onih koji zele da ostanu mladi cak i medju onima koji su na putu da vec ostare!